This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

ХАСАНАГИНИЦА

ИСТОРИЈА НАСТАНКА ''ХАСАНАГИНИЦЕ''                 Hasanaginica nastaje negde izmeђu 1646-49. godine izmorlaчkog (iliriчkog)” naroda, a њen rodni kraj je u podruчju Imotske krajine (oko grada Imotski). Ovу baladу,  1774.godine prevodi sa “morlaчkog” jezika na italijanski, etnograf i putopisаc Alberto Fortis. On to чini u svojoj kњizi “Viaggio in Dalmazia” (putovaњa po Dalmaciji), Veneciјa. U to doba romantizma uvrштava se u najлepшu zbirku literature u Evropi i na taj naчin zaokupљa paжњu svih moguћih kњiжevnika. Veћ 1792.godine dolazi prevod na шvedskom jeziku, objavљen od strane шvedskog pisca Samuel Edmana,Geteborg. Kasnije je prevoђена на многе европске језике и доживела бројна тумачења, која су желела да уђу у суштину ове народне песме и у проблеме које она покреће,проблеме који су и етничке, и етичке и психолошке природе али и у проблеме који су чисто уметничке природе.  ВУКОВА ''ХАСАНАГИНИЦА''                   Вук Стефановић Караџић је Хасанагиницу унео у своју прву Пјеснарицу, али као властиту редакцију Фортисове Хасанагинице, која представља знатно одступање од оригинала. Пошто је и сам био незадовољан својом прерадом, баладу је изоставио из другог лајпцишког издања народних песама. Надао се да ће песму поновосрести у народу, па како се то није десило,он је поново штампа у бечком издању , где одустаје од своје прве верзије и даје више за право Фортисовој верзији.Вуково колебање, жеља и нада да ће се срести са бољом верзијом од Фертисове указују на његово познавање народне поезије и њеног духа. Спорна места су му7 очигледно сметала,али нијемогаода их се реши. У коначној редакцији остало је спорно место у облику „ убошке хаљине“. Касније су дошле осуде Вукових измена, тзв. „србизирања“ и „повучивања“ Хасанагинице и често су биле претеране и у тону злонамерне,иако понекад оправдане. ДРАМСКА СТРУКТУРА ''ХАСАНАГИНИЦЕ'' Хасанагиница је образац драматичности у поезији балада и она је једна од  наших најузбудљивијих балада. Радња се одвија хронолошки,али сажимањем догађаја на значајне сегменте. Однос према времену се мења. Радња је облик судбине која се неумољиви испуњава. Изазвана једним тренутком људске срџбе, та судбина се више не да зауставити, иако иде против темељних тежњи јунака ове баладе.Брзо смењивање ситуације нарочито доприноси драматичности целе песме, а нарочито велики значај има прва сцена.У том тренутку радње присутни су сви учесници : Хасанага поруком, бег Пинторовић као гласник,Хасанагиница и деца. На завршетку песме поновиће се исти поступак. На сцени су као што бива у расплету трагедије, сви учесници, овај пут у отвореном простору и уз непосредно присуство Хасанагино. То су две драмски најјаче сцене, кулминационе епизоде између којих стоји трећа,опроштај са децом и насилно одвођење.Само прве сцена показује Хасанагиницу као жену која се преплашила од могућности повратка мужа. Та је појединост дубоко истинита и заснована на психолошкој нијанси : савладана страхом, обузета присуством Хасанаге у себи, она потпуно заборавља да је немогуће да то буде он, поштоје тешко рањен. У тој сцени сугестивније је присуство Хасанаге  у Хасанагиници од непосредног присуства на крају. Само прва сцена има наглашен нагон за самоуништењем. Тада је Хасанагиница најближа смрти. То растојање смањује се у једном тренутку само на корак од понора. Избор тренутка расплета драмски је обележен. Удаја и свечана свадбена поворка није прилика за неугодност. Управоу том деликатном тренутку Хасанагиница се суочава са кривцем за своју несрећу, са свима које воли. Магнетску снагу тој сцени даје први,једини и последњи сусрет мужа и жене. Хасанагиница мора још једном да проживи све оне тренутке лепоте и9патње вњезан еза децу, кућу и Хасанагу. Присуство свега онога што се раније јављало у исечку радње или у изненадном осећању, у каквој таквој временској поступности,наједном се сручује на Хасанагиницу. Суочење је по интензитету и смислу спој свега претходног и започетог.Смрт је неизбежна. Структура ситуација,низање и извирање једне из друге, увек је драматично због отворених,унутарњих простора у којима се поале и гасе сигнали што стоје у основи понашања. Доживљавање удеса главне јунакиње грана се у неколико праваца нагомилавајући се до смртоносне јачине.Поступак тзв. драматичне конфронтације јунака,примењен непосредно само у последњем исечку радње, сведочи опеснику који је имао невероватан дар за логичност збивања дгађајау просторима уметничког обликовања. У овој балади дојединог сусрета долазипосле суклоба,у расплету, прекасно. Мудро и видовито песничко решење да се ага не појављује на почетку условило је ово потоње. У међувремену све се променило,а сусрет открива дубину те промене. садашњост расплета као свеколиког присуства прошлог и будућег,живота који се завршио и који почиње новом удајом, доводи до јединог решења које је једино могућно, до оног које доноси балада. УМЕТНИЧКИ ПОСТУПЦИ У ОБЛИКОВАЊУ ПЕСМЕ (РЕДУКОВАЊЕ ГОВОРА ПРИПОВЕДАЧА И ОПИСА,ФУНКЦИЈА МОНОЛОГА,ДИЈАЛОГА И ЋУТЊЕ) Дијалог у Хасанагиници је специфичан. Сви дијалози у овој балади су у ствари монолози из којих се као из извора види чиме је која личност заокупљена. То су мале интимне исповести, недоречени исечци немираи тескобе. Баш због тога што речи, молбе и питања остају без одговора,оне остављају дубок утисак. Свака личност следи своју мисао и властити ритам и управо искиданост говора и потпуно ћутање уместоодговора казују о унутарњој садржини приче речитије од самих речи. Оно што говори Хсанагиница уплашена од могућности сусрета, нека је врста унутарњег монолога,као што је и покушај самоубиства „снимак“ ужаса који је њоме овладао. Оношто казују деца, прво кћери, а потом и синови у одсудним тренуцима догађаја, сведочи о унутарњој потреби деце да задрже мајку.  Тај позив треба да изазове асоцијацију на некадашњу топлину и срећу заједничког живота, чему су деца дала тон непосредне молбе.Хасанагине речи, по последицама увек фаталне,остају без одговора. Оне трп'е и не траже одговор,оне се просто дешавају. Дијалози у овој балади и нису разговори, већ самоговори и одблесци невидљивог струјања у сваком јунаку. Сви спољашњипокрети израз су унутарње напрегнутости изазване неким снажним подстицајем. Унутарња збиља,преточена у слике и радњу, чини ову баладу различитом од већине наших балада.Највише због тога штоунутарње збивање образује један ток без обзира на објективни ток радње. Објективни и субјективни ток укрштају се и сливају у једно. Од речи дочина самојетренутак, чиме се остварује чудо истовремености. За уметничку јединственост баладе о Хасанагиници одсудна је песничка способност повезивања мисаоног и емоционалног, збиље духа и стварности живота. МОТИВИ ЉУБАВИ, БОЛА И СМРТИ У ''ХАСАНАГИНИЦИ'' Њена искрена љубав према мужу није се могла испољити ни у једном моменту због  низа околности и проблема.У песми је показана њена неизмерна брига и чежња за децом,као и туга, јад, несебичност и бол. Od Хасанагинице se у једном тренутку oчekivala slobodna voљa i samostalna odluka, ono na шta nikad u svom braku nije imala pravo. Hasanaga је povreђen шto je њeno poшtovaњe obiчaja veћe od љubavi prema њemu. Od zlostavљane i uplaшene жene oчekivala se joш i bezuslovna љubav! Ta љubav koju Hasanaga prezrivo odbacuje nije ni .postojala. Њena smrt nastupa kao duhovno osloboђeњe, ali i kao posledica zapretenog, nagomilanog bola, kao posledica stalno uspostavљanih zabrana da misli, voli i oseћa. Она осећа neizmernу љubavi prema svojoj deci i potajnу nadу da ћe je Hasanaga ponovo primiti sebi. Љubav prema deci bila je toliko duboka i snaжna da je jedino smrt mogla rastaviti. Жena u patrijarhalnom poretku nema jezik, ni slobodu govora, њenim reчima se ne veruje, dok se, opet, њeno nemoћno ћutaњe tumaчi kao odsustvo осећања i obzira. Ona moжe svoje postojaњe da iskaжe samo smrћu. Dokaz њenog карактера je smrt, a smrt je i mera њene оданости, па зато, posle grube i nezasnovane zamerke, izreчene pred decom- da nije dobra majka, Ходте амо,сиротице мојекад се неће смиловати на васмајка ваша,срца каменога. Hasanaginica umire.    ТРАГИЧНИ НЕСПОРАЗУМ СУПРУЖНИКА И ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ Крај Хасанагинице покреће низ питања која нуде различите ичесто супротне одговоре. Ово је крај једног догађања, крај неспоразума између мужа и жене ,крај приче о Хасанагиници. Али овај крај намеће једно питање : шта је то изрекао Хасанага, шта је то дотукло Хасанагиницу? Одговор треба потражити у разумевању прилика и људи из времена о коме пева ова балада.Први неспоразум настаје у вези недоласка Хасанагинице у логор да обиђе рањеног мужа. У то време жена је била прикована за кућу и свако јавно показивање осећања према мужу или помињање његовог имена била је велика срамота.Одлазак аги под шатор био би великипреступи огрешење опатријархаклне норме понашања. Хасанаги, с друге стране су сигурно биле познате те норме понашања, али он у својо усамљености,вероватнопотајножели да жена пређе преко забрана и да ипак дође и посети га. Пошто је видео света и другачије обичаје,он је либералан у својим схватањима и очекује од жене да прекрши правила понашања и да му дође.Када она то не учини ,вођена својим виђењем прилика и начина понашања, Хасанага пада у јарост и одлучује да отпусти жену која га је „заборавила“ у његовој муци и самоћи.Други неспоразум који доводи до трагичног краја је на крају песме кад свадбена поворка пролази поред куће Хасанаге иопроштај Хасанагинице са децом . И Хасанага и Хасанагиница воле своју децу и свесни су да деца највише пате због њиховог растанка. Деца су спона која још увек веже растављене супружнике: она стрепи од тога какоће проћипоред двопра и поред своји сиртотица, аон стрепи од тога какоће на децу утицатипролазак мајчиних сватова.. Још нешто се осећа из ове стрепње: нека потајна нада да ће деца променити ситуацију, измирити родитеље.Када наилазе сватови и једно и друго тај тренутак интензивно преживљавају.Отуда оне Хасанагине речипуне срџбе и једа и пребацивања.У том тренутку у њему су се збивали сложени душевнипроцеси : болшто му се жена преудала, нада да ће се можда одлучити на повратак ( опет оно његово уверење да она треба да учини неочекивани корак ),пораз у сазнању да она одлази другоме. Опет неспоразум,по други пут али овај пут трагичан, јер Хасанагиница не може да поднесе више тај притисак и умире. 

Autor bbdana, 29 Novembar 2008 10:14 | Sastavi.... | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)

Komentari
Karam | Kramac | 15/01/2011 13:43 | Odgovori

Jebem vas nepimene!!!!!!!

| Kramaccc | 15/01/2011 13:45 | Odgovori

Pa ti si nepismen konju,kaze se JEBEM VAS NEPISMENE!!!

Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS