This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

LEPOTA JE VIDJIVA,ALI NEDOSTIZNA I NEZADRZIVA (ovaj se sastav pise u I razredu gimnazije,mada mi, iskreno,ovaj sastav i nije nesto,a veliki deo sam uzela iz "Interpretacije iz knjizevnosti")

  Svi tragamo za lepotom.To traganje je velika i neizvesna avantura jer je lepota tajna u koju je nemoguce zaviriti. 

  Covek oduvek zeli da dosegne lepotu,da je priblizi sebi,da je spusti u svet svog zivota.Svi je zele,od zemljoradnika,do umetnika,koji nosen mislju da dosegne savrsenstvo,stvara svoju viziju.Traganje za lepotom je nevidjeni napor,hod kroz mracnu sumu,,lutanje i neizvesnost,bezbrojne,nepremostive prepreke,koje se isprecuju ispred coveka i cine ga nemocnim u njegovom pokusaju da se priblizi lepoti,da je osvoji,da je poseduje.Cak ni najuporniji ne uspevaju u tome.Ali tako i treba da bude jer lepota i nije za onog koji nije spreman da se za nju bori do kraja i ulozi svaki delic svoje snage,ali ipak dovoljno je i sto postoji.Dat nam je ideal,dat nam je put kojim treba ici,ali taj put je trnovit,neprohodan,no i pored toga,svaki covek sanjari o saznavanju lepote,otkrivanju njenih tajni,obogacivanju sopstvenog zivota vrhunskom lepotom, i sto je najvaznije,nikad ne gubi nadu da ce dostici do velicanstveno savrsenstvo.No lepota ne moze pripadati pojedincu.Ona je dobro za sve.Ona se ne moze uzeti,prisvojiti,ona se moze osetiti,videti,spoznati, i cak svi napori mogu biti uzaludni,jer lepota nam stalno izmice.Nekad nam se cini da smo joj sasvim blizu,ali se vrlo brzo uverimo da smo se prevarili,jer taman kad pomislimo da smo je spoznali,vidimo da je sve to bila samo iluzija,san. 

  Lepota ostaje vecita tajna,nedostizna,nedodirljiva,nedokuciva.Iako svi to znamo,i znamo da su staze do lepote nesigurne,sa puno prepreka,sa puno uspona i padova,mi svesno zurno koracamo njima sa ceznjom i nadanjem da cemo dostici tu carobnu lepotu,i uvek tragamo za novim nacinima da je osvojimo i obogatimo svoj zivot i duh. 

  San o neizmernoj lepoti,taj nedostizni ideal uvek ce postojati,ali ce postojati i velika zudnja nadanje i teznja da se on dostigne. 

Autor bbdana, 01 Oktobar 2008 20:14 | Sastavi.... | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

ХАСАНАГИНИЦА

ИСТОРИЈА НАСТАНКА ''ХАСАНАГИНИЦЕ''                 Hasanaginica nastaje negde izmeђu 1646-49. godine izmorlaчkog (iliriчkog)” naroda, a њen rodni kraj je u podruчju Imotske krajine (oko grada Imotski). Ovу baladу,  1774.godine prevodi sa “morlaчkog” jezika na italijanski, etnograf i putopisаc Alberto Fortis. On to чini u svojoj kњizi “Viaggio in Dalmazia” (putovaњa po Dalmaciji), Veneciјa. U to doba romantizma uvrштava se u najлepшu zbirku literature u Evropi i na taj naчin zaokupљa paжњu svih moguћih kњiжevnika. Veћ 1792.godine dolazi prevod na шvedskom jeziku, objavљen od strane шvedskog pisca Samuel Edmana,Geteborg. Kasnije je prevoђена на многе европске језике и доживела бројна тумачења, која су желела да уђу у суштину ове народне песме и у проблеме које она покреће,проблеме који су и етничке, и етичке и психолошке природе али и у проблеме који су чисто уметничке природе.  ВУКОВА ''ХАСАНАГИНИЦА''                   Вук Стефановић Караџић је Хасанагиницу унео у своју прву Пјеснарицу, али као властиту редакцију Фортисове Хасанагинице, која представља знатно одступање од оригинала. Пошто је и сам био незадовољан својом прерадом, баладу је изоставио из другог лајпцишког издања народних песама. Надао се да ће песму поновосрести у народу, па како се то није десило,он је поново штампа у бечком издању , где одустаје од своје прве верзије и даје више за право Фортисовој верзији.Вуково колебање, жеља и нада да ће се срести са бољом верзијом од Фертисове указују на његово познавање народне поезије и њеног духа. Спорна места су му7 очигледно сметала,али нијемогаода их се реши. У коначној редакцији остало је спорно место у облику „ убошке хаљине“. Касније су дошле осуде Вукових измена, тзв. „србизирања“ и „повучивања“ Хасанагинице и често су биле претеране и у тону злонамерне,иако понекад оправдане. ДРАМСКА СТРУКТУРА ''ХАСАНАГИНИЦЕ'' Хасанагиница је образац драматичности у поезији балада и она је једна од  наших најузбудљивијих балада. Радња се одвија хронолошки,али сажимањем догађаја на значајне сегменте. Однос према времену се мења. Радња је облик судбине која се неумољиви испуњава. Изазвана једним тренутком људске срџбе, та судбина се више не да зауставити, иако иде против темељних тежњи јунака ове баладе.Брзо смењивање ситуације нарочито доприноси драматичности целе песме, а нарочито велики значај има прва сцена.У том тренутку радње присутни су сви учесници : Хасанага поруком, бег Пинторовић као гласник,Хасанагиница и деца. На завршетку песме поновиће се исти поступак. На сцени су као што бива у расплету трагедије, сви учесници, овај пут у отвореном простору и уз непосредно присуство Хасанагино. То су две драмски најјаче сцене, кулминационе епизоде између којих стоји трећа,опроштај са децом и насилно одвођење.Само прве сцена показује Хасанагиницу као жену која се преплашила од могућности повратка мужа. Та је појединост дубоко истинита и заснована на психолошкој нијанси : савладана страхом, обузета присуством Хасанаге у себи, она потпуно заборавља да је немогуће да то буде он, поштоје тешко рањен. У тој сцени сугестивније је присуство Хасанаге  у Хасанагиници од непосредног присуства на крају. Само прва сцена има наглашен нагон за самоуништењем. Тада је Хасанагиница најближа смрти. То растојање смањује се у једном тренутку само на корак од понора. Избор тренутка расплета драмски је обележен. Удаја и свечана свадбена поворка није прилика за неугодност. Управоу том деликатном тренутку Хасанагиница се суочава са кривцем за своју несрећу, са свима које воли. Магнетску снагу тој сцени даје први,једини и последњи сусрет мужа и жене. Хасанагиница мора још једном да проживи све оне тренутке лепоте и9патње вњезан еза децу, кућу и Хасанагу. Присуство свега онога што се раније јављало у исечку радње или у изненадном осећању, у каквој таквој временској поступности,наједном се сручује на Хасанагиницу. Суочење је по интензитету и смислу спој свега претходног и започетог.Смрт је неизбежна. Структура ситуација,низање и извирање једне из друге, увек је драматично због отворених,унутарњих простора у којима се поале и гасе сигнали што стоје у основи понашања. Доживљавање удеса главне јунакиње грана се у неколико праваца нагомилавајући се до смртоносне јачине.Поступак тзв. драматичне конфронтације јунака,примењен непосредно само у последњем исечку радње, сведочи опеснику који је имао невероватан дар за логичност збивања дгађајау просторима уметничког обликовања. У овој балади дојединог сусрета долазипосле суклоба,у расплету, прекасно. Мудро и видовито песничко решење да се ага не појављује на почетку условило је ово потоње. У међувремену све се променило,а сусрет открива дубину те промене. садашњост расплета као свеколиког присуства прошлог и будућег,живота који се завршио и који почиње новом удајом, доводи до јединог решења које је једино могућно, до оног које доноси балада. УМЕТНИЧКИ ПОСТУПЦИ У ОБЛИКОВАЊУ ПЕСМЕ (РЕДУКОВАЊЕ ГОВОРА ПРИПОВЕДАЧА И ОПИСА,ФУНКЦИЈА МОНОЛОГА,ДИЈАЛОГА И ЋУТЊЕ) Дијалог у Хасанагиници је специфичан. Сви дијалози у овој балади су у ствари монолози из којих се као из извора види чиме је која личност заокупљена. То су мале интимне исповести, недоречени исечци немираи тескобе. Баш због тога што речи, молбе и питања остају без одговора,оне остављају дубок утисак. Свака личност следи своју мисао и властити ритам и управо искиданост говора и потпуно ћутање уместоодговора казују о унутарњој садржини приче речитије од самих речи. Оно што говори Хсанагиница уплашена од могућности сусрета, нека је врста унутарњег монолога,као што је и покушај самоубиства „снимак“ ужаса који је њоме овладао. Оношто казују деца, прво кћери, а потом и синови у одсудним тренуцима догађаја, сведочи о унутарњој потреби деце да задрже мајку.  Тај позив треба да изазове асоцијацију на некадашњу топлину и срећу заједничког живота, чему су деца дала тон непосредне молбе.Хасанагине речи, по последицама увек фаталне,остају без одговора. Оне трп'е и не траже одговор,оне се просто дешавају. Дијалози у овој балади и нису разговори, већ самоговори и одблесци невидљивог струјања у сваком јунаку. Сви спољашњипокрети израз су унутарње напрегнутости изазване неким снажним подстицајем. Унутарња збиља,преточена у слике и радњу, чини ову баладу различитом од већине наших балада.Највише због тога штоунутарње збивање образује један ток без обзира на објективни ток радње. Објективни и субјективни ток укрштају се и сливају у једно. Од речи дочина самојетренутак, чиме се остварује чудо истовремености. За уметничку јединственост баладе о Хасанагиници одсудна је песничка способност повезивања мисаоног и емоционалног, збиље духа и стварности живота. МОТИВИ ЉУБАВИ, БОЛА И СМРТИ У ''ХАСАНАГИНИЦИ'' Њена искрена љубав према мужу није се могла испољити ни у једном моменту због  низа околности и проблема.У песми је показана њена неизмерна брига и чежња за децом,као и туга, јад, несебичност и бол. Od Хасанагинице se у једном тренутку oчekivala slobodna voљa i samostalna odluka, ono na шta nikad u svom braku nije imala pravo. Hasanaga је povreђen шto je њeno poшtovaњe obiчaja veћe od љubavi prema њemu. Od zlostavљane i uplaшene жene oчekivala se joш i bezuslovna љubav! Ta љubav koju Hasanaga prezrivo odbacuje nije ni .postojala. Њena smrt nastupa kao duhovno osloboђeњe, ali i kao posledica zapretenog, nagomilanog bola, kao posledica stalno uspostavљanih zabrana da misli, voli i oseћa. Она осећа neizmernу љubavi prema svojoj deci i potajnу nadу da ћe je Hasanaga ponovo primiti sebi. Љubav prema deci bila je toliko duboka i snaжna da je jedino smrt mogla rastaviti. Жena u patrijarhalnom poretku nema jezik, ni slobodu govora, њenim reчima se ne veruje, dok se, opet, њeno nemoћno ћutaњe tumaчi kao odsustvo осећања i obzira. Ona moжe svoje postojaњe da iskaжe samo smrћu. Dokaz њenog карактера je smrt, a smrt je i mera њene оданости, па зато, posle grube i nezasnovane zamerke, izreчene pred decom- da nije dobra majka, Ходте амо,сиротице мојекад се неће смиловати на васмајка ваша,срца каменога. Hasanaginica umire.    ТРАГИЧНИ НЕСПОРАЗУМ СУПРУЖНИКА И ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ Крај Хасанагинице покреће низ питања која нуде различите ичесто супротне одговоре. Ово је крај једног догађања, крај неспоразума између мужа и жене ,крај приче о Хасанагиници. Али овај крај намеће једно питање : шта је то изрекао Хасанага, шта је то дотукло Хасанагиницу? Одговор треба потражити у разумевању прилика и људи из времена о коме пева ова балада.Први неспоразум настаје у вези недоласка Хасанагинице у логор да обиђе рањеног мужа. У то време жена је била прикована за кућу и свако јавно показивање осећања према мужу или помињање његовог имена била је велика срамота.Одлазак аги под шатор био би великипреступи огрешење опатријархаклне норме понашања. Хасанаги, с друге стране су сигурно биле познате те норме понашања, али он у својо усамљености,вероватнопотајножели да жена пређе преко забрана и да ипак дође и посети га. Пошто је видео света и другачије обичаје,он је либералан у својим схватањима и очекује од жене да прекрши правила понашања и да му дође.Када она то не учини ,вођена својим виђењем прилика и начина понашања, Хасанага пада у јарост и одлучује да отпусти жену која га је „заборавила“ у његовој муци и самоћи.Други неспоразум који доводи до трагичног краја је на крају песме кад свадбена поворка пролази поред куће Хасанаге иопроштај Хасанагинице са децом . И Хасанага и Хасанагиница воле своју децу и свесни су да деца највише пате због њиховог растанка. Деца су спона која још увек веже растављене супружнике: она стрепи од тога какоће проћипоред двопра и поред своји сиртотица, аон стрепи од тога какоће на децу утицатипролазак мајчиних сватова.. Још нешто се осећа из ове стрепње: нека потајна нада да ће деца променити ситуацију, измирити родитеље.Када наилазе сватови и једно и друго тај тренутак интензивно преживљавају.Отуда оне Хасанагине речипуне срџбе и једа и пребацивања.У том тренутку у њему су се збивали сложени душевнипроцеси : болшто му се жена преудала, нада да ће се можда одлучити на повратак ( опет оно његово уверење да она треба да учини неочекивани корак ),пораз у сазнању да она одлази другоме. Опет неспоразум,по други пут али овај пут трагичан, јер Хасанагиница не може да поднесе више тај притисак и умире. 

Autor bbdana, 29 Novembar 2008 10:14 | Sastavi.... | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)

ХАСАНАГИНИЦА (2)

ОДНОС МУЖА И ЖЕНЕ У ПЕСМИ Druшtveni odnosi u ovo doba su joш uvek били primitivni, a takoђe, pravni odnosi potчiњavaju жenski pol. Жenе су имале svoje mestо у kућi. One gaje i vaspitaju decu, ali deca pripadaju muжu u svakom sluчaju i muж ima pravo da razvodi brak. Ova prava Hasanaga koristi, шto sa sobom donosi veliku tragediju Hasanaginici, jer zna da uvek gubi sve. Iskazujuћi svoju мoћ, on u stvari sakriva nemoћ. Такви љudi чesto nemaju sposobnost да lako oprostе, nisu plemeniti. Hasanaginiчin odnos prema muжu se temeљi na apsurdnom poimaњu непостојеће krivice: Hasanaginica je kriva zbog pasivnosti i nedovoљno iskazane revnosti. Kriva je zbog gospodstva i plemenitog porekla kojima je unapredila druшtveni poloжaj svog muжa. Brak je овде obeћaњe koje ne obeћava niшta.Takvo nesigurno obeћaњe odreђuje жeninu druшtvenu poziciju. Ispuњavajuћi sve zahteve patrijarhalnog poretka, odriчuћi se своје личности u prilog braчnog ugovora koji јој nameћe apsolutnog gospodara њihove sudbine, ona donosi положај i poreklo koji se, meђutim, tokom drame konstantno obezvreђuju, da bi жenu koja simbolizuje obeћaњe druшtvenog uzdignuћa sveli na poziciju autsajdera. Podreђeni poloжaj жene ne samo da умањује svaku њenu eventualnu prednost, nego je preobraћa u prestupnika. У sluчaju Hasanaginice revnost се tumaчi kao prestup.Hasanaginica ispaшta zato шto se њenom muжu uчinilo da su њoj patrijarhalni obiчaji vaжniji od њega; istina je ne samo surovija, nego i nepodnoшљиvo ironiчna - u svom poimaњu straha i duжnostimuжa i poredak vrednosti, она posmatra kao neraskidivu celinu. Patrijarhalna kazna stiжe жene zato шto nisu prepoznale trenutak u kom moraju da svoju bezuslovnu odanost stave iznad uobiчajenog poшtovaњa obiчaja. Hasanaginica izvrшava zadatu duжnost, u zabludi da чinи najboљe i da чinи ono шto se od ње oчekuje.Navikla da patrijarhalni poredak ima opravdaњe чak i za najapsurdnije zabrane, ona oчekuje nekakvo objaшњeњe kazne. Jedini жenski uslov bezuslovne pokornosti jeste argument gole sile. Hasanaga zamera жeni to шto je poшtovala obiчaje kasabe, a sam joj je nametnuo izolaciju i stroga pravila ponaшaњa .Иако мучена жељом да обиђе мужа, Хасанагиница остаје доследна правилима и остаје код куће, сматрајући то исправним. Но, Хасанаги проради мушка сујета и осећање мушке надмоћности и право да управља животом жене и њеном судбином и одлучује да је отера. Хасанагиница је погођена његовом одлуком и то је за њу велика срамота. Она није имала права да одлучује о свом животу. Њену судбину су кројили њен муж и брат. У својој немоћи да нешто мења њено срце пуца.

Autor bbdana, 29 Novembar 2008 10:34 | Sastavi.... | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)

ХАСАНАГИНИЦА (3)

ПСИХОЛОШКА СТРУКТУРА ХАСАНАГИНИЦЕ (СЛОЖЕНОСТ И ОСЕЋАЈНОСТ ЊЕНЕ ПРИРОДЕ У њеној чистој, невиној души одвија се права драма. Испунила је очекивања и као жена и као мајка а опет је напустила своју децу, свог мужа и дом. Hasanaginica je oliчeњe жrtve. Љubav i plemenitost i najtananija oseћaњa majke dostigla su svoj vrhunac opraшtaњem od svoje dece i њиhovim darivaњem. Hasanaginica je suшta suprotnost Hasanaginom liku, тј. veliчanstvena u plemenitosti, нeжnosti, majчinstvu, u svom dostojanstvenom ponaшањu.Glavna junakiњa je u svetu  vrednosti које одређују мушкарци, utemeљenih samo na snazi jaчeg, osuђena na улогу politiчkog i socijalnog mamca u очima brata i muжa, Hasanaginica simbolizuje veliko obeћaњe повезивања виших и нижих сталежа. Ona je жrtva њihovih pogreшnih odluka, i onih krajњe proraчunatih i onih potpuno nepromiшљenih, osuђena na bezuspeшno tragaњe za smislom tih odluka, na uzaludan pokuшaj da razume себичне interese мужа и брата, koji se olako igraju њenom sudbinom, ignoriшuћi i boжanske zakone i obiчaje zajednice. Hasanaginica je obespravљena. Она doжivљava da је sam patrijarhalni zakon gura u bezakoњe i pretvara u izgnanicу. ХАСАНАГИНИЧИН СТИД-ПСИХОЛОШКА И МОРАЛНА УСЛОВЉЕНОСТ СТИДА Камен спотицања и узрок многих питања у свим критикама,анализама и проучавањима ове баладе представљају стихови         Обилази га мати и сестрица,а љубовца од стида не могла Сматра се да је стид баштина жене оног доба,морала,обичаја и начина живота.Кротка и уздржана жена била је морални идеал оног времена. Патријахални односи и патријахалне норме наметале су одређено понашање.Дужност жене била је брига о кући и породици.Тако се и Хасанагиница смерно држала своје куће и деце,није смела јавно да изражава своја осећања, што би прекршила уколико би отишла мужу у посету. У томе и јесте морална условљеност стида и став и мишљење које се провлачи кроз целу ситуацију,уз питање: Шта ће рећи други? Поред тога, присутан је и стид изазван самим Хасанагиним речима:                                           Не чекај ме у двору белому,ни,у двору ни у роду моmu. што изазива осећај кривице и стида код Хасанагинице,због отпучтања жене без видљивих разлога,а сама чињеница да је отерана из дома,из породице, доноси јој срамоту.10Стид је повезан иса јаким материнским осећањем, што под притиском судбоносног заплета доводи до катастрофе.  ХАСАНАГИНИЧИН СТРАХ- ПСИХОЛОШКА УСЛОВЉЕНОСТ Страх који се јавља у Хасанагиници, непосредно после стида, добија свој материјални облик у очајничком покушају да скочи са куле. Хасанагиницу изједа страх присамој помисли на чињеницу да треба да напусти свој дом,децу,да се уда за другог човека и плаши се да погледа у очи своје најмилије,а да јој не препукне срце од жалости:  Немој мене дават ни за кога,да не пуца јадно срце моје,гледајући сиротице своје.” Страх од поновног сусрета,кад пролази поред агиног двора је и зебња која произилази из трагичног сазнања несрећне жене да неће издржати последње, најтежеискушење. Плаши се и бори самасасобом,покушавајући да надвлада оно што неможе.Страх од сусрета са својима,трајан је душевни немир што извире из дубоке и одане љубави.  КОБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ХАСАНАГИНИЧИНОГ СТИДА Хасанагиничин стид је и узрок даљег одвијања целе ситуације,па и трагичног краја.Да је Хасанагиница прегазила своје патријахалне норме и да се није обазирала на тадашњи морални идеал, већ узвишила снагу љубави коју је осећала према свом мужу, све би било другачије-она не би била одвојена од свог дома, од деце,а пре свега,и даље би била жива и њен живот не би био окончан пре времена.   Autor bbdana, 29 Novembar 2008 10:39 | Sastavi.... | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)


ХАСАНАГИНИЦА (4)

ПСИХОЛОШКА СТРУКТУРА ХАСАНАГИНОГ ЛИКА - СЛОЖЕНОСТ И ПРОТИВРЕЧНОСТ ЊЕГОВЕ ПРИРОДЕ (КОБНА НЕДОСЛЕДНОСТ) Поред Хасанагиничиног патријахалног поступања,не треба занемарити и Хасанагу,који је такође свестан тадашњег понашања друштва,али ипак очекује нешто друго.Он жели да му жена дође у посету и ублажи самоћу.Такође,положај мушкарца и жене,у то време био је различит. ''Хасанага, као мушкарац, може несметано да се креће, да упознаје један други живот, природнији и људскији, ослобођен патријахалних стега и грубих норми које руше осећања.Он је зато либералан у схватањима и очекује од жене да прекрши правила и да му ипак дође.Када то она не чини, вођена својим виђењем прилика и начина понашања,Хасанага пада у јарост и одлучује да отпусти жену која га није посетила онда када му је било то потрбно.У његовом поступку је оживела мушка сујета и осећање мушке немогућности и права да управља животом жене и господар њеном судбином.'' ОДНОС МАЈКЕ И ДЕЦЕ У ''ХАСАНАГИНИЦИ''-ОДНОС ЉУБАВИ И РАЗУМЕВАЊА Однос са децом изнијансиран је у три прстена радње:на почетку кад кћери теше престрашену мајку,потом у првом опроштају који је нарочито љубављу према најмлађем,за којег је мајка природно,најприсније везана и напокон,у другом опроштају,кад гласови стихова зазивају мајку.У та три дела радње,а у малом броју стихова,савршено се отвара и затвара однос између мајке и деце као однос узајамне љубави али и разумевања.Нема ниједног детаља који би нарушио тај низ милоште и нежности,љубави и одрицања.Уколико би Хасанагиница даровала најмлађем сину ,,убошку хаљину’’,тај би се низ расуо.Нема психолошког оправдања да мајка,силом одвојена од детета, на које је најосетљивија,обележава управо њега тако грубо.Такав гест био би одвећ промишљен, чак лукав,прорачунат на одређен ефекат и симболичан као порука.Увреда и бол због растанка и насиље које Хасанагиница трпи не дају јој снагу већ јој је одузимају. ПОВРЕЂЕНА МАТЕРИНСКА ЉУБАВ У БАЛАДИ   Materinska љubav  И strpљeњe zbog њe dolaze do taчke usijaњa u trenutku ponovnog susreta. Oseћajnost жene dopuшta pretpostavki da se ona boji sebe i svoje  potiskivane ali ne и potisnute љubavi  koja se silovito oslobaђa  u posledњem susretu. Poчetni stid je jedan vid tog potiskivaњa. Materinska љubav vidљiva je u svom slikovitom obliku zakratko, jer neжnost oproшtaja naglo prekida glas Hasanagin. Stid, strah и oseћaњe sramote, povreђena materinska љubav, naroчito intenzivirana nasilnim odvajanњem, osnovne su oznake duшevnog жivota жene, a u baladi glavni momenat drame. Sa svakim novim oseћaњem, reчju ili susretom kao da u nepovrat otiчe deo po deo Hasanaginiчinog biћa и smisla жivљeњa. ФУНКЦИЈА И ЗНАЧЕЊЕ СЛОВЕНСКЕ АНТИТЕЗЕ У ТУМАЧЕЊУ СМИСЛА ДЕЛА Slovenska antiteza, neobiчno izbeљena slika pejzaжa, treperi na poчetku ove pesme kao slutњa koja se reflektuje daleko и duboko. Ta slika ima svoj odjek u belom licu kadune koja umire. Sve ostalo, pa и mesta koja izgledaju kao da su opisna, kazuju neшto unutarnije, nешto шto ulazi u љudski portret: “Dobra kada и od rada dobra, dobru kadu prose sa svih strana”       Ovaj opis duboko opravdan и kazan na prvom mestu, sugeriшe neduжnost и чestitost жene. Utisak koji te reчi ostavљaju otvara moguћnost novog viђeњa и vrednovaњa. Promena taчke glediшta, objektivno kazivaњe pripovedaчa zameњuje strasne и pristrasne reчi Hasanagine, kazane na poчetku. Glas pripovedaчa чuje se u znaчajnim trenucima zbivaњa. Opis opraшtaњa sa decom, naroчito naglaшen bes bega Pintoroviћa, koji sestru nasilno odvaja sina u besici- sve to u tragiчnom tonu kazivaњa upuћuje na diskretno saoseћaњe onoga koje priчu o жeni stvarao ili prenosio razumevajuћi katkad и viшe nego шto je uobiчajeno.  ТРИ ХАСАНАГИНИЧИНА ОБРАЋАЊА БРАТУ-ОДНОС СЕСТРЕ И БРАТА У својој несрећи Хасанагиница је потпуно сама.Њу окружују најближи,али је неразуме ни рођени брат.Три пута му се она обраћа и тек трећи пут испуњава он њену молбу,која је безазлена и која не може ништа да измени.О безнадности њеног положаја мозе се само судити и на основу молби упућених брату.Једино је она свесна размера несреће.Молбе упућене брату ниједном се не односе на њу лично већ на последице које ће трпети деца.Она је једино свесна фаталности агине заповести и у томе она заборавља себе.Први пут,сестра се баца брату око врата због срамоте коју јој муж наноси.Она му се обраћа за помоћ у тренутку пометње и панике.То је једина појединост која показује Хасанагиницу као беспомоћну сестру што спонтано пружа рука према брату.Друга молба,да је брат не удаје поново,изречена је у облику релатизоване клетве,условљене и трагичне.Кад га није ганула непосредно својом несрећом,сестра посеже за клетвом.А кад је брат и поред тога даје имотском кадији,она га опет моли.Три молбе показују три различита тренутка непосредне радње и три стања главне јунакиње.Трећа молба брату,пренесена као молба просцу,последњи је степен негативне емоционалне градације од првог стања,које је знак потпуне угашене наде.Кад види да ће је силом одвојити од деце и силом удати,она престаје да верује да верује и да се нада… ДЕТАЉ ДАРИВАЊА ''УБОШКИМ'' ИЛИ ''УБОШЧИМ''  ХАЉИНАМА,ГЛЕДАН ИЗ СВЕТЛОСТИ ПЕСМЕ 

Хасанагиница пребацује свом мужу дарујући детету убошке хаљине.Мајка дарује децу поклонима према узрасту јер их све ,,види’’ осим најмлађег.Пошто је оно у бешици,мајка му шаље дарове на начин који је још и данас уобичајен.Можда је Хасанигиница донела свом сину сиротињско одело да би га сачувала од урока или се можда тако зове јер се даје детету које губи мајку.Гледан у светлости песме,нарочито с обзиром на психологију жене,детаљ са хаљинама у бошчи показује се не као случајан већ у сагласности са осталим.С тачке гледишта радње,детаљ са ,,убошким хаљинама’’ значио би да жена жели да се заустави без обзира на позив, не толико ради деце колико ради тога да мужу упути прекор.  

П.С.Неки делови су парафразирани или цитирани из ''Интерпретација из књижњвности'' и ''Лектире за први разред гимназије''

Autor bbdana, 29 Novembar 2008 10:42 | Sastavi.... | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)

HOLIDAY FROM DREAMS....

My holiday from dreams would be defenitly on Asure Coast.Pure,blue sea,clean beaches with beautyful, pettily sand,palms everywhere...Can men even imagine something better than that?I don't think so.That is the perfect place to stay.I think that I would go there,even on just one day,and I won't even mention the posibility going there on holiday or living there...Oh,that would be wonderful...I would stay in the most expensive hotel,which would have a gym,swimming-pool,spa and many other things and rooms,which would be no cramped,which would be with modern firniture,big balcony and spacious bathroom.I would get up every mornig as early as I can,and I would go walking on the beach and doing some exercise,and when I would be back in the hotel,I would call a room-service and order the bigest breakfast in the world,than,I would probably watch some film on big,plasma TV,or I would go on masage or something like that,and than,the most important thing,the reson I would even go there-going on the beach,swimming and laying,all day long.After that,I would go to some nice chinese,mexican or some other interesting restaurente,and then I would go to sleep,and after sleeping,I would go to the cinema,or to walk or to the gym,and then,I would go to dinner.After dinner,I would go to get some rest,and,of course,go out to some caffee or some party and have the best time ever,and the next day all over again....

Autor bbdana, 31 Januar 2009 00:14 | Sastavi.... | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)